Deratizacija predstavlja suzbijanje, uništavanje ili regulisanje populacije štetnih glodara. Potreba za suzbijanje štetnih glodara uslovljena je kako iz epizootiološko epidemioloških razloga, tako i u cilju sprečavanja ekonomskih šteta koje glodari nanose materijalnim dobrima. U svetu postoji oko 3000 vrsta glodara od kojih 30 živi na teritoriji Republike Srbije.

 

Glodari su prenosioci velikog broja uzročnika bolesti kod ljudi i domaćih životinja. Ovde ćemo samo navesti neke od najpoznatijih bolesti ljudi i domaćih životinja koje prenose glodari. To su tularemija, leptospiroza, bruceloza, botulizam, pseudotuberkuloza, tuberkuloza, kuga, lepra, tifus, hemoragične groznice, besnilo, slinavka i šap, trihineloza i druge.

 

Za prikaz ekonomskih šteta koje izazivaju štetni glodari govori podatak Svetske zdravstvene organizacije da štete koje su glodari prouzrokovali 1995. godine iznose 75 milijardi dolara. Sve ovo nam ukazuje na značaj suzbijanja glodara štetnih glodara odnosno važnost pravilne deratizacije.

 

Preventivne mere: Preventivne mere imaju za cilj sprečavanje spreče namnožavanja štetnih glodara u određenoj sredini. Poznato je da skaldišta izgrađena od mekih materijala (npr. drvene konstrukcije) omogućavaju gnežđenje i razmnožavanje glodara. Sa druge strane, u skladištima od tvrdih materijala uslovi za održavanje glodara su minimalni. U većim naseljima sa razgranatom kanalizacijom, neophodno je odvode kanalizacionih cevi osigurati zaštitnim metalnim rešetkama, čime se onemogućava pristup pacova u objekte sa uskladištenim prehrambenim proizvodima. Poznato je da pacovi ne mogu da opstanu u suvim mestima, bez vode, čak i uz prisustvo obilja hrane. Zbog toga je potrebno posebnu pažnju posvetiti pravilnom održavanju svih vodovodnih instalacija. Održavanje reda i čistoće u skladišnom prostoru i stajama za stoku i u njihovom neposrednom okruženju, jedna je od najefikasnijih preventivnih mera u sprečavanju naseljavanja i razmnožavanja miševa i pacova.

 

Mehaničke mere suzbijanja glodara: Mehanički način suzbijanja štetnih glodara je dosta primitivan, te se u široj praksi ređe primenjuje. Ovaj metod ne rešava radikalno problem štetnih glodara, već ga samo ublažava i odgađa do primene efikasnijih mera. Za izvođenje mehaničkih mera primenjuju se različite naprave, po principu zamki (mišolovke, pacolovke, klapne, lepljive mase i dr.). U mehaničke metode spada i blokiranje prostorija, sprečavanje prodora glodara primenom različitih građevinskih mera.

 

Biološke mere suzbijanja glodara: Ovaj način predviđa primenu prirodnih neprijatelja, kao i mikroorganizama.

 

Hemijske mere suzbijanja glodara: Savremena deratizacija bazira se isključivo na primeni hemijskih sredstava. Od hemijskih mera za suzbijanje glodara u primeni su:

  • Brzi otrovi – retko se primenjuju, s obzirom da postoji opasnost trovanja ljudi i domaćih životinja.
  • Spori otrovi – najčešće su u primeni otrovi druge genereacije (bromadiolon, brodifakum, difenakum), zato što se efekat postiže posle jedne konzumacije mamka.
  • Repelenti – sredstva za odbijanje glodara.
  • Hemosterilanti – hemijska jedinjenja koja izazivaju trajni ili privremeni sterilitet glodara, poremećaje reproduktivnog trakta, uginuće legla zbog poremećaja stvaranja mleka kod ženki itd.
  • O Pacovima 
    Ženka pacova je polno zrela za tri, a mužjak za četiri meseca.Jedan par teoretski može za godinu dana da napravi 15000 jedinki, ukoliko nema se ne vrši deratizacija.Pacovu zubi godišnje narastu do 14 cm i zbog toga ima neprestanu potrebu za glodanjem da bi ih trošio. Za sedam dana može da prođe 80 kilometara, a iz mesta može da skoči i metar i po u vis. Za šest sati ženka može da se pari sa 200 mužjaka. Živi u zajednici, stvara čopore i pretežno je aktivan u toku noći. Dužina života pacova iznosi tri, a najviše sedam godina. Navedeni podaci ukazuju na veoma opasnu štetočinu sa kojom se nije lako izboriti, zato je najbolje preventivno delovati, deratizacija je i na početku i na kraju jedino rešenje.